Скица пропадања

Мирослав Б. Душанић

Скица пропадања

И све се претворило у

Трагове...

Само понекад,

Далеко иза хоризонта,

Чује се хук возова...

Али  нико не долази

Да ме посјети...

Црв ли сам, роб неочишћен

У овом свијету...

Неосвјештано ли сам сироче,

Несигурно као у вријеме

Опсаде...

Прелили се ликови,

Испреплетали...

И наступила принудна

Тишина...

Мирослав Б. Душанић

Mariana Codruţ: terMythology

Mariana Codruţ

terMythology
 

    hey, come to termite hill
    the sun shines for us too
    even though black pitch black
    obedient we’ll always be
    we won’t be good humored
    or sane.
    hey, let’s lose our minds
    hooting at
    their gold teeth and
    the tricolor cummerbund
    that they bundle around their nothingness.

© by Mariana Codruţ

У расцјепу новооткривене земље

© by Ana Pavlović Kesar

У расцјепу новооткривене земље

Познајем неке људе,
румених образа,
театрално улицом ходе,
онако у групама,
и свијетле попут свитаца.
Нико не зна, кад су град
тачно населили и са које стране,
али се нагађа да су ушли
тајно, можда ноћу,
преко источне капије.
Говоре глагољивим језиком,
громогласно, одважно и наметљиво,
као да страхују да не занијеме.

Познајем неке људе,
водњикавих очију,
као да из њих даноноћно лију
у слаповима кише.
Крећу се увијек сами.
За њих кажу да су домаћи,
т.ј. одувијек живе у овом граду.
Обично запосједну ивичњаке
и све постављене у парку клупе,
и упорно ћуте.
А кад прозборе, што је ријетко,
њихове ријечи су некако скупе,
и тешке попут громада стијене.

Мирослав Б. Душанић

Александар Марић: Снег, Арктик, Давид

© by Savko PEĆIĆ PESA

Снег, Арктик, Давид

Колико дуго траје казна
Kоја следи по кршењу завета
Или поступка противном
Родитељском благослову
Снег покрива амбаре и дрва
непроходне постају стазе

Лед наступа пренесен
Невидимим рукама са Арктика
И ставља на искушење лозу
Ону винову и ону човечију
Прикупљају се становници горе
И планина око села и градова

Завијају вуци близу торова
Али људи завијају гласније и теже
У грабежи затечени и промашени
Прегладнело око вука гледа
Међу створењима једино усправљеног
И не распознаје у њему пастира

Птице небеске и дубравне
Немо траже храну по терасама
Када шарена завеса столњака
Заврши са својим оштрим тангом
А човек благо тамног вилајета
Дели и пати због запитаности

Узимам суво буково дрво
И стављам га у шпорет
Питање са почетка скидам
Као лед са стрехе
Који без одговора понире
У беле амбисе снега

Колико траје извршење суда
Над нама који не бесмо
Као Давид удостојени избора
Између три стихије због пописа
Јер страва наша није
Ни изблиза тако силна

Колико траје педагогија спасења
Над родом у тешком забораву
Од кога и птица и курјак траже
Да се запастири и почне да теши 

© by Александар Марић

peter handke

miroslav b. dušanić: wie still es hier ist

У круг...

Мирослав Б. Душанић

У круг...

У зору, омчу око врата.

(Како то већ бива,

Кад силном није по вољи.)

Јутром, сунце расплињује зраке.

(Испија се медовина,

За снагу и нове подвиге.)

У подне, зној облива чело.

(Знакова побуне нема,

Али никад се не зна.)

Навечер, куцања на нова врата.

(Тишина је увијек сумњива,

Сумњивија од усклика.)

У поноћ, гасе цигарете на новом лицу.

(Чудом се чуде,

Да још увијек не признаје ништа.)

У зору, омчу око врата.

(Како то већ бива,

Са свима пркоснима.)

Мирослав Б. Душанић

П. С.

- Е, имао је муда!

- Будала, боље да је отворио уста.

- Не би се измијенило ништа.

- Одјеби, сувише је касно.

- Можда би и рекао да је знао!

- Пасја сорта! Сви они знају само ћуте. Има један да пропјева.

- Макар и не знао ништа.

- Макар и не знао ништа.

наизглед ниоткуд

Мирослав Б. Душанић

наизглед ниоткуд

кажу да сам дјеловао субверзивно

да нисам видио оно што видим

и да је то чињеница коју сам морао

да узмем у обзир – али нисам

и да је то моја највећа грешка

да сам уживао у непредвидљивом

да сам се препуштао новом дану

који још није био ни наступио

и тако до у бескрај као у поезији

кажу да се не чуде гдје се налазим

јер сам прекорачио све границе

и дошао до коначног дна

да стојим пред зидом – мојим зидом

и немам права да се жалим

дошло је вријеме праведног испаштања

Мирослав Б. Душанић

Metamorphose

© by Cornelius Sixtus Wittke: Metamorphose

Metamorphose

abgeschält hab ich
Schicht um Schicht
Geheimnis um Geheimnis

offengelegt steh ich vor dir
ganz ohne Schillern
weiß nicht was du siehst

ists eine Fratze oder schön
bleibst du aus freien Stücken
willst du lieber von mir gehn

ängstlich sind die Fragen
bestürmen meinen Sinn
mich friert in der nun dünnen Haut

© by Elsa Rieger

Моја Крсна Слава: Свети Мученик Трифун

                                                  Глас 4.

       Мученик твој Господи Трифон, во страдании својем вјенец

пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крепјост твоју

мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошнија дерзости.

Того молитвами спаси души нашја.

Пјесма Српској Слави

Када Србин Славу слави,

Он уз колач свијећу стави,

Па скрушено он уздахне;

И све свети светим чином,

Колач му је слика Оца,

Сваког добра даваоца;

Свијећа му слика Сина,

Слика Духа – сила вина.

Пред Тројицу Србин стане,

Па скрушено он уздахне:

„Царе вјечни, благослови,

Сви су Твоји дари ови.

Народ сложи и умножи:

Нек сви људи буду Божји,

Нек сви славе име Твоје,

Твога Сина нек се боје?

Ко хљеб нек су срцем благи,

Ко свијећа душом прави,

Као вино нек су јаки:

Благи, прави, јаки – здрави!

Чисти колач – вјера чиста?

Свијећа наша што нам блиста,

А љубав је љубав красна,

Истина је и ту јасна.

Шта Ти дајем ја нејаки?

Све је ово Твоја слика,

Блиједа слика Твога лика.

Нека Светац мој Те моли.

Зато Њему палим свијећу:

Он до Тебе ближе стоји,

Дај нам, Боже, добру срећу!

Сва је моја богомоља:

Нека буде Твоја воља!

Сваком живом Ти помози!

Па и мени не одмози,

Амин.“

Miroslav B. Dušanić: "My home are my literary friends!"

© by Vassilis Zambaras

© by Christin v. M.

УКРИНА ЗИМИ

 

 

 

  

Дервента фебруара 2012.године. 

Fotografije © by Savko PEĆIĆ PESA