Когда внезапно возникает
еще неясный голос труб,
слова, как ястребы ночные
срываются с горячих губ,
мелодия, как дождь случайный,
гремит; и бродит меж людьми
надежды маленький оркестрик
под управлением любви.
В года разлук, в года сражений,
когда свинцовые дожди
лупили так по нашим спинам,
что снисхождения не жди,
и командиры все охрипли...
он брал команду над людьми,
надежды маленький оркестрик
под управлением любви.
Кларнет пробит, труба помята,
фагот, как старый посох,стерт,
на барабане швы разлезлись...
Но кларнетист красив как черт!
Флейтист, как юный князь, изящен...
И вечно в сговоре с людьми
надежды маленький оркестрик
под управлением любви.
(Булат Окуджава: Поэтический сборник 1963.)
Пјесмица о ноћној Москви
Кад одјекне одједном моћни
глас труба али нејасан,
ријечи ко јастребови ноћни
полијећу с врелих усана,
ко случајна да киша пада
обигра мелодија свијет
маленог оркестра од нада
којем је љубав диригент.
У доба растанка и рата
кад оловна се киша сли,
по нашим леђима барата
и не надаш се милости,
а командири промукнули...
И заповијед за цијели свијет
маленог оркестра од нада
којем је љубав диригент.
Кларинет сломљен, шупља труба,
фагот је као стари штап,
разашио се стари бубањ...
А кларинетиста лијеп ко враг!
Флаутист као кнез је драг...
И вјечна урота за свијет
маленог оркестра од нада
којем је љубав диригент.
Булат Окуџава
/Пријевод: Фикрет Цацан /
