петак, 25. март 2011.

Sara Dušanić: Kurzatmigkeit

Sara Dušanić
Kurzatmigkeit

was weißt du von
Glasscherben
rote Welle des Zorns
reitend bis sanftes Wort
erstickt?
von blau
gedruckten Bildern
die Künstler mit
Seelenschmerzen
hautzeichnen?
und von
flüchtigen Augen
das Lieblose
einfangend
lebend?
vernarbte Gemütssprache
vermag Wortkunst
stumm spalten
pulsierender Ton
unangenehm
nebenher bleibend
ohne Melodie
zur Musik erhoben

Sara Dušanić

среда, 23. март 2011.

ДВА ПЈЕСНИЧКА ИСКАЗА

Није то дрво

Није то дрво
Ближе теби
Но што си ти њему.

Ни човек под дрветом
На клупи
Није ближи теби
Но што си ти њему.

Али око засузи,
Мисао одлута,
Уста занеме.

Смрт седи на клупи.

У руци држи новину,
У другој руци штап.

Не помера се.

Зоран МИЛИЋ

Musashi (武蔵), aka Musashi Miyamoto (武蔵宮本) Shinmen Takezō, M. Bennosuke, Niten Dōraku (1584–1645)






Епитаф
(Некога нема)

Ту су донедавно
стајале његове ствари...
Папуче, спашене
тешких корака.
и стара кабаница
за случај кише
и Суморних мисли...

Нема га,
отишао је...
на Пут,
којим се задње
креће.

Само још понекад,
онима који осташе (Одахнуше),
учини се,
како у соби,
са малим Анђелом
на вратима,
још увек неко хода,
и говори песму,
коју Никада није
стигао до Краја
Срочити.

Јасмин Исак ЛАТИЋ

понедељак, 21. март 2011.

петак, 18. март 2011.

Адам ПУСЛОЈИЋ: ПИСМО ДЕСЕТО

© by Предраг Попара: Загрљај анђела

Писмо десето

Пребројао нас анђео:
двоје
Змија нас је избројала:
троје
Двапут нас је анђео
бројаo: двоје
Трипут нас је змија
избројала: троје
Казала је:
анђео мој не лаже
Казао је:
у праву је змија моја
А као анђео
плакала је змија њена:
Анђеле брате
тако смо сами
у пустом рају

Адам Пуслојић

уторак, 15. март 2011.

Мирослав Б. Душанић: Тишина

© by Julio Bittencourt
Тишина

Јутра с муком напуштају постеље
Птице се селе у друге предјеле
Већ поодавно ме нико не посјећује
Биће да је крај неизбјежан

Мирослав Б. Душанић

Glarean Magazin


Glarean Magazin

 

Editorial / Inhalt

Literatur_160x120..Musik_160x120..Schach_160x120

Literatur…..…………………..Musik…..…………………..Schach


.

понедељак, 14. март 2011.

Бијес Богова


У сумрак, опет уморно умачемо главу у нови сан
о неком сасвим друкчијем трајању,
које ће почети ујутро,
из почетка...

© by Alexandra Einstein

FIXPOETRY


Miroslav B. Dušanić by FIXPOETRY

Mилан Ракић: Чежња


Чежња

Данас ћу ти дати, када вече падне,
У светлости скромној кандила и свећа,
У чистоти душе моје, некад јадне,
Читаву бујицу пролетњег цвећа.

У соби ће бити сумрак, благ ко твоје
Срце, сумрак створен да се дуго сања.
На окнима светлим забљештаће боје
У тај свежи тренут првога сазнања ...

Све ће бити лепше, све драже и више,
Ноћ која се спушта, свет што мирно спава,
Дуго мртво поље на коме мирише
Кржљава и ретка у бусењу трава.

И тако крај цвећа остаћемо сами ...
- Пролић се тада, као бујне кише,
Стидљиви шапати у блаженој тами,
И речи из којих пролеће мирише ...

Mилан Ракић

agonia

субота, 12. март 2011.

Никола Александар Марић: ПОВРАТАК КУЋИ

© by Бранко Раковић: Трагови туге (2007.)
ПОВРАТАК КУЋИ

Док записујем пут
Мирис амбре излива се
Из црне пластичне кесе
У којој кутије крстоносне
Беле, тамјана и брикета
Мењају свако сећање
На вече које нас је затекло

Повратак кући
Био је тежи од одласка
У коме остала је свакодневица
Урања и извор и ушће
Преводе нехајно кадрове
Умор је само известан

Три војничке коцке
Чине триптих душека
На поду налик ливади
Натоварен као номадске
Мазге речима источњака
Јастуком, јорганом , чаршавом
И могућим сном после песме

Никола Александар Марић

понедељак, 7. март 2011.

Miroslav B. Dušanić: Notiz

© by Luddi Agostino - via del parione
Notiz

tags irre ich in kopf-stein-gepflasterten gassen
wo durch-ein-ander-wälzende schatten
beunruhigt verschwinden
und wieder-auftauchen ohne anfang und ende
wo die aussichtslosigkeit tod-ernst sich meldet
aus den fassaden hinaus-greift
mich umfüllt - in nichts zerspringt...

...und allnächtlich träume ich den adler
beißt mir die hände
unbekannten verbrechens wegen

Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić: Der zweite Brief aus Hildesheim

© by Maurice Estève - "" (1989)
Der zweite Brief aus Hildesheim

In der Erwartung, im Blut
verweht der Schmerz.

Die Tage, die Wochen,
ich mit dem Messer,
schnitt, schnitt, schnitt,
von außen nach innen
meine Hände lautlos.

Im düsteren Gang, lautlos
starrend, lautlos fürchtend.

In trübem Sinnes Wahn,
ganz allein.
Allein. Allein. Allein.

Miroslav B. Dušanić

субота, 5. март 2011.

Miroslav B. Dušanić: Wort um Wort geflochtenes Fangennetz

General Tire Co., 1937
ich genoss wortverliebt lautlos
den einfall der lautklänge
ihrer liebeserklärung: wort um
wort geflochtenes fangennetz
wie ein gebet mein herz
laut um laut auflodert
und sich innen durchbohrt

Miroslav B. Dušanić

© by Daciana Lucia Deufel
im netz fangen wir
unsre herzen ein
zu schützen sie vor durch
bohrung doch zu spät
hitzig schraubt sich
fremdes durch und durch

Elsa Rieger

уторак, 1. март 2011.

Miroslav B. Dušanić: Ich-Gespenst

Ich-Gespenst

Ein Leben (ein Berg aufgestapelter Träume)
wie ein ausgebogener Kreislauf
Ein seltsamer Song (z.B. der in den Cafés von Tokio
von Meiko Kaji)
oder ein Gedicht von Eliot (wie es heißt, ich weiß es
nicht mehr, aber die Leere beeindruckt:
We are the hollow men
We are the stuffed men
Leaning together
Headpiece filled with straw. Alas!)
Ein Lichtstrahl (ein Pendel, geht Tag für Tag
auf und ab)
wie ein Messerstich (tief und durchaus real)
Eine Hölle (doch noch nicht am Ende)

Miroslav B. Dušanić

Alfred Kubin - Das Pendel [Facsimile nach einer getönten Federzeichnung aus: Hans von Weber Mappe, Blatt 4; 1903]

mir o (ganz lang gesprochen)
oh dem gespenster-ich
vermeint nur geborgt zu
haben (die erinnerung) all
den schmerz (er gehört einem ganz allein)
keine leihgabe (wer würde den schon
übernehmen?)
o mir wird angst und schlecht
ums herzverrecken

© by Elsa Rieger