понедељак, 13. јануар 2014.

Станимир Трифуновић: Самоће (Културни центар Крушевац, 2006)


За доручком ћутимо столица и ја
Она зна из које шољице пијем кафу
И добро разуме дим из мојих ноздрва
После мог трећег уздаха
Она навуче завесе на прозоре
И утиша сва годишња доба
Обуче стари мантил
И након звона штикала
Које захрле аутобуском стајалишту
Још се једино чује…
Капање воде
из покварене кухињске славине
Најзад и ја погледам у сат
На коме одавно
Казаљки нема

Станимир Трифуновић

2 коментара:

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао...

Не знам чиме човек заслужи овакав поклон?
Дубоко Вам захваљујем.
И поздрављам вас.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Вјероватно добром пјесмом, а остале предивне текстове да и не бројим...