2

За доручком ћутимо столица и ја
Она зна из које шољице пијем кафу
И добро разуме дим из мојих ноздрва
После мог трећег уздаха
Она навуче завесе на прозоре
И утиша сва годишња доба
Обуче стари мантил
И након звона штикала
Које захрле аутобуском стајалишту
Још се једино чује…
Капање воде
из покварене кухињске славине
Најзад и ја погледам у сат
На коме одавно
Казаљки нема

Станимир Трифуновић

Постави коментар Blogger

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... понедељак, јануар 13, 2014

Не знам чиме човек заслужи овакав поклон?
Дубоко Вам захваљујем.
И поздрављам вас.

Мирослав Б. Душанић је рекао... понедељак, јануар 13, 2014

Вјероватно добром пјесмом, а остале предивне текстове да и не бројим...

 
Top