ДИМИТРИЈЕВИЋ — ИНСТИТУЦИЈА ЗА СЕБЕ
— Мирослав Димитријевић је темељит и надарен човек и писац, духовно освештан и освећен, фактографски поткован, имагинативан и луцидан, духовит и сатиричан — истакао је на почетку своје беседе др Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина“, на промоцији изабраних књижевних дела Мирослава Димитријевића, у порти земунског храма Светог Николаја, на Трећем саборовању, односно духовским свечаностима, 18. јула 2015. године.
— Велики је стварни повод да овом угледнику, на овом месту и у ово време, посвећујемо пажњу. Реч је о објављивању његових изабраних дела у девет томова. Она обухватају само оно најбоље из његовог књижевног стваралаштва: романе, поезију, кратке приче, беседе, драмско стваралаштво, дечју поезију, афоризме и епиграме. Али тај списатељски океан не представљају само ове књиге.
У огромном опусу од близу 90 дела, у том изузетном збиру налазе се: историјска и историографска дела, која сежу у далеку српску прошлост, српску праисторију, културу и цивилизацију, посебно у његов ужи и шири моравски део човечанства, како би рекао велики писац и највећи Моравац, Добрица Ћосић.
У свеукупном опусу налазе се и критички, есејистички и публицистички текстови, антологије (разнородне), монографије, народне умотворине, разноврсни зборници, антропогеографске и историјске студије, књиге духовне баштине и народног памћења; дела о Параћину и Параћинцима, Морави и Моравцима, чији је изданак.
Врсни је хроничар села, великог пројекта САНУ, касније КПЗ Србије, споменичног блага српског села, па и његове родне Рашевице. Чак је и летописац своје параћинске гимназије.
Ретки су аутори са толико објављених дела. По овоме је Мирослав Димитријевић уз раме Љубивоју Ршумовићу и Добрици Ерићу, само што је Мирослав жанровски разноврснији и сложенији, а по својој мисији и вуковац и доситејевац.
Димитријевић је институција за себе.
Он је књижевни и духовни посленик и културни прегалац, неуморни радиша, са изграђеним култом према књизи, са страшћу истраживања и писања. Како би Доситеј рекао „за ум, за срце и за нарави чловеческе“. Мирослав Димитријевић је обликовао свој огромни стваралачки универзум и још га обликује и надограђује, широк и дубок, разгранат и вишеслојан. Намењен српском човеку и људима, у овом и оваквом свету. О књижевнику Мирославу Димитријевићу, под којим се појмом подразумевају вишеструке стваралачке и истраживачке склоности и наклоности, надахнућа и обдарености, али и изворна снага аутентичног Моравца, антејски везаног за плодну и родну земљу.
Писац коме посвећујемо пажњу, добрим делом је окренут оном што је непролазно, националном миту, легенди и предању, духовном и световном, свеколикој српској баштини. Како у свом књижевном делу, тако и у својим бројним другим радовима у којима дубоко понире у нашу, српску свеукупност постојања, и трајања, разгрнуо различите тајне и чудеса. А славни песник Јован Дучић је својевремено исписао ову поруку: „Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи“. А такве су и књиге Мирослава Димитријевића, који за живота исписа и свој песнички епитаф, чија ударна каденца гласи: „Од живога/ људског тела/ нема бољег/ споменика/“. Као да читамо и слушамо поруку са неког давног херцеговачког стећка — рекао је између осталог др Мићо Цвијетић.
 |
| Мирослав Б. Душанић |
