Мирослав Б. Душанић: Безнадежно

Безнадежно
Као гуштер на хладном камену 
А накупило се гријеха
И треба га испаштати ћутљиво
И не оглашавати на сва звона
Али гдје пронаћи пристаниште
Топлу постељу и конак

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Матијас Принц (Mathias Prinz)

Мирослав Б. Душанић: Путеви

Путеви

Врх сам
Највиши степеник
Можда чак и камен темељац
Ритуални жртвеник за болест
И смрт

Приносе ми дарове
Свету воду
Тамјане
Каде димом постоље

Чујем милозвуке свирале
Молитве и стихове

Ипак нисам спокојан
Од мене на све стране путеви

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Превирање

Превирање

И обрадујем се сванућу
Кажем: Жив си напустио и ову ноћ
Избјегао си млијечни пут
Нису те опчиниле игре сјенки и мјесец
Као дукат жут

И тако поново укруг
Као у галаксији кружење планета

Ја прелазим из једног огледала у друго
Излажем се болу и суровости
Овог свијета
Изнова спреман да газим трње и блато
Јер за умирање нема погодног времена

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Посљедње слике

Посљедње слике

Успомене су мучне
знају то и они који се њима заваравају
али ћуте
док оцртавају сокаке
и покушавају да удахну земљу и њен мирис
састављајући крхотине поломљеног крчага
тражећи ријечи и звуке старе пјесме
можда мајчине успаванке или чобанске
из комшилука

И круже
као лептири у ливади
губећи се неодлучни и узнемирени
у шаренилу боја

Колико туге и страсти
кошмара и необузданих сјенки
Колико протутњалих возова
безимених станица и покиданих шина
на том тешком путовању

А пси су лајали оштро и грубо
показујући зубе…

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Врана

Врана

Јесен је и небо отежало

Видим како ломи свјетлост
Притиска цријеп
На земљу пада први уморан
Лист

Од пуцкетања крова бјеже 
Сјенке

Изнад кружи врана
Једнолично омеђава простор
Наступајуће празнине

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Нема мојих пјесника

Нема мојих пјесника

Ево јесен је ускоро ће зима
Гдје несташе ко их протјера
У којим крајолицима их има

Не срећем пјеснике на улици
И то ми ствара болне ране
Више не диме њихове луле
Нема их на балконима
Поред егзотичних палми
И бегонија
Не чујем гласове из кафане
Не кашљуцају на прозорима

У парку лишће мијења боју
Клупе празне
Не срећем их поред ријеке
Не рецитују стихове
Не буље у воду
Не ишчекују птице и облаке

Нема их ни у самопослугама
Каже моја жена
Само домаћице и старачка
Лица испијена

Нису у цвјећари ни у апотеци
Нема их на пијаци ни у цркви
Да нису можда постали свеци

Те небом шећу и пјесме поје
Рајске химне и звучне оде
За пале ратнике претке моје

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У сусрет потомцима

У сусрет потомцима
(фрагменти о лутању)
 
Треба свједочити о постојању
Борхес је то знао Црњански и Андрић
и у рату и у миру ...
у новинарским записима у исказима
свједока и тумачима
у дневницима државних службеника
и полицијских чиновника ...

О старим боговима
о рибарима и рибама о мирису соли
о стијенама у густој магли и испарењима
о заборављеним острвима
о Атлантиди и изгубљеним свјетовима ...

Треба биљежити ријечи
чак и када не знамо шта смо загризли
и куда смо запуцали
записати сваку ријеч и не повјеровати
онима који тврде да не постоји излаз ...

Ријечи су божанско сјеме клица потомцима
ријечи су калеми јабука и горких бадема
ријечи су печат живота
једино оружје против демона и урока
са њима се воли пиљарица
сасијеца избјегличка туга и убија смрт

Мирослав Б. Душанић

 Фотогратије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Туга у осмијеху

Туга у осмијеху
 
Изгубили смо се у простору и времену
Колико туге у твом осмијеху
На тој слици са зеленим боровима
Лажемо се мила
И чврсто у то вјерујемо а између нас
Граница Зла се испријечила
Мноштво бескомпромисних профитера
Разиграно повлачи конце и одлучује
О Судбинама
Да моја мила тргују и нашим Животима

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Мрак

Мрак

Ни твоје јављање није више утјеха
Осмијех је привидан
Није у стању да разбије самоћу
И разоткрије све њене дубине
Руке нам остају пружене у празно
Мрак је у очима мила моја
И не виде се храстови и брезе
Ни брвно што повезује наше обале

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Пејзаж с њеним ликом

Пејзаж с њеним ликом

и отац је волио миришљавe сапунe
вијенце љековитих трава
окачене на греде испод стрехе
мирис липе и с медом послужене
укус старе ракије од клеке
шетао је кроз ливаде с дјетелином
и воћњаке
уз зуј пчела и пастирске свирале
лежао сморен у хладу лозе винове
снио чаробне свјетове
рајске разнобојне и далеке
преко ријека преко брда преко мора
у простору изнад облака
и уз цвркут птица будио се опчињен
и срећан што је у своме дворишту
што чује женин глас пријекоран
који га с прозора на кафу призива
и загрлио
заљубљеним погледом младића
тај сеоски пејзаж с перуником
с милодухом с њеним милим ликом
и покорно
као мало дијете крочио на кућни праг

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Запис уцвијељеног или Поента

Запис уцвијељеног
или Поента

Иако боле даљине
И вјетрови
Дан непредвидљив
Мјесеци и године
У туђини

Вјера у Господа
И књиге
Мудрих Стараца
Успијевају
Тај бол да ублаже

Како оћутати
Писма без одговора
И с назнакама:
Прималац непознат
Непостојећа адреса

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Немогућност уживања или У беспућу Универзума

Немогућност уживања
или У беспућу Универзума

Ја нисам способан да уживам
Не посједујем ту лакоћу
Да гледам како се свијет троши
И грицкам чоколаду

Још увијек ме плаше урбани мотиви

Иако већ дуго живим у граду
Ја не знам ни како да поступам
Нисам се навикао на билборде
И свјетлост демонске рекламе

Ја улазим у зграде на задње излазе
Мемљиве и смрадне

Ја бирам само споредне пролазе
У којима мачке и пси луталице
Опсиједају нанизане канте за смеће
И имају очи као филџане

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Неизвјесност

Неизвјесност

куда идемо драги пријатељу
ко нас чека и да ли
имамо ли право извући се
скрити душе од очаја

сурово је дошло вријеме
нема жара на огњишту
двери празне

изрониле црне гује из пећина
гамад гмиже
расте коров и коприва
свуда замке и процјепи
нигдје стазе
упоришта

небом круже грабљивице
лове врапце и сјенице

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Самоћа

Самоћа

повезује нас вријеме нетрпељивих
контроверзе историјских токова
устаљени обреди и навике
побуна и наталожена горчина
депресија из комшилука
необјављене књиге с пјесмама
бескорисне биљешке и дневници
рупа у облацима изнад крајолика
мирис дивље руже који опија
топлина груде и пекмез од кајсија
заљубљеност и непремостива даљина
уплашене очи кад дан утихне
осама без крика и безлична тмина

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић