0

-ГРОЗНО САМ ТЕ САЊАЛА-

Босонога,
У твоме сам сну.
Тихо ли ромори киша вина.
Полакомила се и чаша на
Твоја уста.

А на богатом послужавнику
Мјесечине, у црној свили ноћи,
Предајем ти двије диње.
Твој дар само је
Труо нар и тишина.

Желим да ти кажем:
Ти тренуци неба и руку
Што тако сурово ми пружаш
Слама су и бреме
Овој кобиластој ноћи.

Куда ли ћеш тако поносан и
Дубоко несрећан, а вани пада?
Хеј...
Људи се не остављају тако.

Александра Мариловић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top