петак, 13. октобар 2017.

Душан Ђорђевић: НЕ БОЛИ САН


НЕ БОЛИ САН

До јуче мишљасмо о вечном
понављању сцена љубави
као о обредима у храму.

Видици су нам смањени тек
за ону страну,
за пресељење у мирну луку
где море не пени...

Осмеси пријатеља нас буде,
у огледалу
препознајемо охрабрење за трајање.

И не боли више сан
док се држимо за руке
и шетамо мисли историјом
коју смо стварали.

Душан Ђорђевић Нишки
"Поновљено пролеће", 2016, Удружење писаца "Чегар", Ниш



Фотографије: Миррослав Б. Душанић

4 коментара:

Dušan Djordjević је рекао...

Захваљујем Мирославе!

Alexandra је рекао...

Ponekad svratim na Vas blog da udahnem lepu poeziju. Dugo Vas ne sretoh, iako ste utkani u svaku rec, svaki stih...

Alexandra је рекао...

Ponekad svratim na Vas blog da udahnem lepu poeziju. Dugo Vas ne sretoh, iako ste utkani u svaku rec, svaki stih...

Alexandra је рекао...

Ponekad svratim na Vas blog da udahnem lepu poeziju. Dugo Vas ne sretoh, iako ste utkani u svaku rec, svaki stih...