William Blake: Aus alten Zeiten, 1793.

Вилијам Блејк

«Ко види бескрај у свим стварима, види Бога, ко види само однос, види себе. Зато Бог постаје као ми, да бисмо ми постали као Бог.»

Вилијам Блејк

Фотографије: госп. Сувајац 

Вилијам Блејк: ЈУТРО

ЈУТРО

Да Западну стазу нађем,
и за врата Гнева зађем,
идем путем својим.
Слатка милост мене води,
која благи јецај роди;
у освиту дана стојим.

Од ратова, копља, мача,
нежна суза сад је јача;
и она их стиже.
И уз звуке тихог плача,
зора је од страха јача;
сунце се подиже.

Вилијам Блејк 

/Препјевао: Драган Пурешић. „Песничке новине”, бр. 1, Београд, 2006./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Вилијам Блејк: ПАСТИР

* 28. новембар 1757  † 12. август 1827

ПАСТИР

Како је сладак Пастиров усуд,
Он луња од јутра до мрака:
Пратиће стадо васцели дан:
И пуно хвале биће реч свака.

Јер чује невиног јагњета зов.
И чује одговор мајчин нежан.
На опрезу је док су сви мирни,
Стадо зна да Пастир је брижан.

Вилијам Блејк

Мирослав Б. Душанић: Срећна мајка са дјецом

Вилијам Блејк: АНЂЕО

АНЂЕО

Сан усних! Шта је могао да значи?
Да бејах краљица што младошћу зрачи,
Крај које благи Анђео стражари;
Ал хладна оста туга на све чари.

И тако плаках и дању и ноћу,
И он ми брисаше сузе што проливах,
И тако плаках и дању и ноћу,
И сласт свог срца од Анђела скривах.

Тако он оде, дигав крила бела;
И румене зоре зажари се дах;
Осуших сузе, опремих свој страх
Са десет хиљада штитова и стрела.

Брзо се вратио Анђео красни,
Бејах под оружјем, залуд је дошао;
Младости трен је већ давно прошао
И на глави ми беху седе власи. 

Вилијам Блејк 

/Пријевод са енглеског: Миодраг Павловић и Љубомир Симоновић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

William Blake: Selbstbildnis

Мирослав Б. Душанић

Selbstbildnis

O was ward ich geboren mit diesem Gesicht?
Was gleich ich den anderen Vielen nicht?
Blick ich auf, geht man fort; wenn ich sprech,
bin ich schwierig;
Dann stell ich mich stumm, und den Freund verlier ich.

Dann schmäh ich mein Malen, verhöhn, was ich schreib,
Verspotte mein Selbst und alles, was ich treib;
Die Feder betrügt mich, der Stift macht mir Schande;
Mein Pfund liegt vergraben wie tot unterm Sande.

Stets hat man den Mut mir zu nehmen getrachtet,
Die Glut mit geneidet, die Demut verachtet.

William Blake

William Blake: A Poison Tree

© by Ryan Cheng

A Poison Tree

I was angry with my friend:

I told my wrath, my wrath did end.

I was angry with my foe:

I told it not, my wrath did grow.

And I watered it in fears,

Night and morning with my tears;

And I sunned it with smiles,

And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night,

Till it bore an apple bright.

And my foe beheld it shine.

And he knew that it was mine,

And into my garden stole

When the night had veiled the pole;

In the morning glad I see

My foe outstretched beneath the tree.

William Blake

William Blake: Songs of Experience — The Sunflower

Songs of Experience — The Sunflower

Ah, Sunflower! weary of time,

Who countest the steps of the sun,

Seeking after that sweet golden clime

Where the traveller's journey is done;

Where the youth pined away with desire

And the pale virgin shrouded in snow

Arise from their graves, and aspire

Where my Sunflower wishes to go.

William Blake

Johnny Depp as William Blake (Jim Jarmusch film "Dead Men")

Ach, Sonnenblume!

Ach, Sonnenblume! du bist es müd'

zu bemessen der Sonne Hast,

suchend das glückliche Land im Süd,

wo der Reisende findet Rast:

Wo der Jüngling, der hinschwand in Schmachten,

und die Jungfrau, das Herz vereist,

aus den Gräbern erstehn und trachten,

wohin meine Sonnenblume weist. 

William Blake