Ко Ун: Извесна песма

Извесна песма

Ветар дува
сам од себе.
Ти си трава а
ја сам дрво.
Ветрови поново дувају.
Таласи се ломе
преко вечерњег мора.
Стално се мењамо.

Ко Ун
/Пријевод: Давид Албахари/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Пјесник из (Јужне) Кореје: Ко Ун

Мирослав Б. Душанић

Песник

Дуго је он био песник.

Деца

су га звала песником и

жене исто тако.

Сигирно је био песник

више од свих које сам знао.

Чак су свиње и вепрови

гроктали о њему као песнику.

Умро је док се враћао из неке далеке земље.

У његовој колиби није нађена ни реч поезије.

Можда је био песник који није писао?

Један песник је написао песму за њега.

Чим је била написана,

ветар ју је однео.

Онда су све песме са истока и запада, старе и нове,

кренуле за њом,

и све до једне уз фијук су отишле

Ко Ун

/Пријевод са енглеског: Давид Албахари/

Мирослав Б. Душанић

Поред прозора

Шта још да пожелим?

Постоји једно далеко место

и једно сасвим близу.

Ко Ун

/Пријевод са енглеског: Давид Албахари/

Ko Un (Ko Un-t’ae)

Optische Täuschung

Es ist sehr nah.

Es ist sehr klar.

Da drüben.

Doch selbst nach einer Tagesreise

ist es noch weit entfernt, unerreichbar.

Entfernter Ort, scheint so nah.

Die Menschen müssen so weit weg sein.

Fast da.

Ko Un