Зоран Вучић: Да сан буде

Мирослав Б. Душанић

Да сан буде

Ко ће изаћи из овог полома
са срцем које блиста од љубави,
и да ли може живот да прослави
старица која је нестала из дома.*

Из ове тмуше, магле, невидела
кроз вечне шикаре, гудуре, урвине
да се бар мисао у висине вине,
да назад изађе из тескобе тела.

И да сан буде јединствена јава,
што се олако докучити не сме,
да би се могло у суштину песме
као што се хтело у ноћ заборава.

Зоран Вучић
/Градина, број 38-39/2010/

* Наслов вести из листа Press од 27. августа 2010. године

Мирослав Б. Душанић

Зоран Вучић: На врху

На врху

Моје су стопе, блажена белино,
остале на врху где ветрови хује,
а ја сам, најзад, сишао у низину,
у топлу влагу, у мрак, неумитно.

А оно што је једном било битно,
предато висини навек да самује,
у дослуху је с божанском суштином,
а небитно се вратило свом праху.

Танка се светлост не приклони страху,
небол се с мојим болом не сликује,
нек трају у оку они што сневаху,
јер у стварности празнина ликује.

Зоран Вучић

Зоран Вучић: Молитва Богомајци

Мирослав Б. Душанић

Молитва Богомајци

Услиши моје кајање и помилуј тугу,

грехове своје да окајем, Мати.

И да се, залутао, са пута вратим

бубама у трави и птицама у лугу.

Страшна су ова лутања, ужасне мисли

да ничег нема у ноћи и празнини.

Опрости, Блага, што хулих у низини

на паћенике што су од бола свисли.

Улиј у моје срце кап топлог светла,

таму да осветлим и изађем из мрака.

Помози да се успнем уз конац зрака

праћен једино самотним гласом петла.

Зоран Вучић

Мирослав Б. Душанић