Мирослав Б. Душанић: Стрпљивом пријатељу

Мирослав Б. Душанић

Стрпљивом пријатељу

Не пишем ја поезију. Њу препуштам
онима, чији је то занат. Они познају
теорију, значења, структуру, језичку
динамику, законитости, форму...

Ја сам један од искушеника ријечи.
Ходочастим по мом нахођењу.
Некада данима газим кроз мочваре,
ускачем у ровове и дрхтим као прут.

Немам никакво објашњење за то.
Али кад се одлучим понирем смјело.
И сасвим ми је свеједно, да ли је то
Источни фронт, или Борхесов сан.

За мене је вријеме безвремено. Зна
ноћ да ми буде дан пун свјетла, или
сасвим обрнуто, дан мрачнији и од
оне језиве Бартоломејске ноћи...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: РИЈЕЧ, Часопис за књижевност и културу, број 3-4, година VI; Књижевни клуб Брчко дистрикт Бих, јесен-зима 2013.

Мирослав Б. Душанић: Стварност, потиснута

Мирослав Б. Душанић

Стварност, потиснута

(а његов глас у мојој пјесми
туђ ... и некако близак.)

и кажем му, У пећини је мрак.

рече, Зато и постоји поезија
да изађе на светлост.

и рече ми још, То је одлично,
сада можете да потражите
прави пут.

мада је знао, да су и ове ноћи
свјетлошћу лампи опијене
умирале лептирице, моје, и
његове такође...

на привременим ломачама
спаљивана им крила...
а у висинама (као и обично)
трепериле су звијезде.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: "Имагинарни домашаји"

„Имагинарни домашаји“

рецимо да ја и нисам пјесник

да само умишљам

како вране освајају небо

како га кљуновима цијепају

и развлаче као крпу

рецимо да сам огрезао у гријеху

да зјапи велика празнина

да сам изгубљен и тражим излаз

и самотњачки патим

да немам храбрости

да узмем жилет и повучем рез

рецимо да сам залутао

случајно се нашао у том страном

и поетизованом простору

(не и пронашао) те никако да се

смирим и смјестим

између „критичког дискурса

и поетског писма“…

Мирослав Б. Душанић

Објављено: ПИСАНИЈА, Зборник поезије и кратке прозе, Народни универзитет – Врање, 2013.

Мирослав Б. Душанић: У бијегу

© by Godine u magli

У бијегу

Бјежећи од смућеног себе

као да се жељно ишчекују и призивају

снови спотицања и страхова

и ничег нема у предјелима цвјетним

ни дрвета ни птице ни човјека

само се пустиња у њима види и огледа

Бјежећи од смућеног себе

жртвују се предјели и празне дворишта

гасе се присјећања на дане у покрету

нестају цвјетови липа и мириси хљеба

из пећнице и све се неповратно губи

и скрива у само једном грлатом урлику

Бјежећи од смућеног себе

покопавају се ближњи и пријатељи

са свим њежно изговореним ријечима

граде се непремостиви зидови

који раздвајају и отуђују и још више

гурају у превласт празнине и урлика

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Тајна

Тајна

Мало је оних, којима су знане
(у тишини папрати
и цвјетова зове и чичка)
древне стазе Богова, утабане.

Привилегија је то посвећеника.
Само искрене очи, у оронулом
камену препознају крајпуташе,
и чаробну грану расковника —

Кључа за сва скривена блага.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Злочин и казна

Злочин и казна

Из дана у дан множе се осаме

Тумарамо улицама

Тражимо се – Не налазимо се

Од сталног ношења

Маске нам урасле у лица

И више се не препознајемо

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ни утјеха

Мирослав Б. Душанић

Ни утјеха

Поезија, то су порази.
                   Изет Сарајлић

Освајао сам простор.
Ненаметљиво и стрпљиво
Превалио дуг пут.
Нису се указали богови
Само су трепериле сјенке.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ријечи

© by Rémi Bridot (France): Place Aux Poteries À Thamel

Ријечи

Истовремено мучне и прелијепе

Расаднице су чуда и погребнице

И док вријеме и предјели

На лицима остављају сјенке

Треба корачати опрезно

Тим бескрајним простором

У којем се огледају димензије

Снова и суноврат свакодневице

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Зато...

Мирослав Б. Душанић

са годинама иза нас ритуали

су извјежбани и уиграни
сви су изгубили свој смисао

нема искрености у покретима
тих свакодневних трубадура
из начичканих солитера

ничега митског у уобличеним
маскама
жонглера са предграђа...

зато...

бирам станишта богова и авети
и силе нечастиве
трновите стазе да боса стопала
осјете бол

ушетам се у ноћ грча и урлика
ослушнем ријечи
како се разбијају о дрво
o камен
и како теку низ набујалу воду
неку древну ријеку које
нема на географским картама

плућа ми се напуне тешким и
устајалим ваздухом
и он ми изнутра разара груди
истискује зној и сузе

... и препознам да сам човјек

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Код

© by Satoru Tsukamoto

Код

Зачаран је био тај круг умјетности
Као перо из крила горског сокола
Са којим удахнут надахнућем
Сасвим изненада и помало збуњен
Једну за другом отварам митске одаје
И пјесме исписане дрхтавим рукама

У том кругу је врт од хода и плакања
И лептири носталгије
И стабла јабука са сунцем
У крошњама
Под којим пријатељи исписују
Те једноставне и лијепе стихове

Ишчекујући емигрантска свитања
Схватио сам да је немогуће могуће
И сада далеко од завичаја
И очеве куће
Купам се у само једној капи воде
И отварам сва срца једним кључем

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Петер Хандке. Његова књига. Један одјек. И ја.

Мирослав Б. Душанић

Петер Хандке. Његова књига. Један одјек. И ја.

Постоје дани

када из очаја прелиставам

Хандкеову књигу

тражим позната лица

у једном страном предјелу

и уплашен ишчекујем

долазак сумрака па потом

у кући насталу тишину

Постоје дани

када се ја страшно плашим

ноћ сам да проведем

и корачам сасвим безгласно

улицама хилдесхајмским

даље ка хоризонту

иако ме тамо нико не очекује

чак ни Петер Хандке

Мирослав Б. Душанић

(са њемачког препјевао аутор)

© Suhrkamp Verlag
ISBN: 978-3-518-42131-4

Мирослав Б. Душанић: Потреба за Светошћу

Потреба за Светошћу

Само је ријеч вјечна –

И небо...

У страху од погрешне

ријечи, ћутим у овој

тишини, мојој, светој.

Сваки потез, и свака

мисао, представљали

би искушење и гријех.

Дан по дан...

Ноћ по ноћ...

Са сузама и

осмијехом...

Ја, раб грешни у келији –

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Извињење

© by Eagle S.

Извињење

не љути се пријатељу
што се већ годинама тумара и лута
у предјелу гдје сам
нема ни стазе а камоли знака од пута
нема ништа
као да сам у Зони Страшног Суда
свуда коров и ђубришта
извори пресахли нигдје им ни трага
а ипак он буја и ниче
и простор осваја – која ли га то снага
гура и подстиче
да ли од самог Врага

притиснуо мирис трулежи
и с висине неке гојазне и моћне птице
устремиле се на моје очи
на моје уши
изнаказиле ми тијело и лице
и признајем да сам посустао
можда сасвим и одустао
ово трагање ме уништи и смрад угуши

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Тајне (које сан сакрива)

© by Valeri Lanski-Waldt: Adam und Eva

Тајне (које сан сакрива)

Досаде ми слијепе улице
и несрећни трубадури
одјездим у сан и тражим
мудрости врачева а
сазнам властитим срцем
(има ту нечега)
да Бог постоји истински –
готово као ја
живи у сваком удисају и
издисају
и да је старији од амеба
Адам с јабуком у зубима
одуран а
Ева на дрво наслоњена
смјешка се и мудро ћути

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Обични страдалници

Вјечнаја памјат

Обични страдалници

испод цера неће се палити одора
                        Савко Пећић Песа

Слика свијета је промјенљива  
усклађује се с временом  
између стварног и оностраног  
није довољно спалити одоре  
знали су то пророци

Ритуали и бајања не помажу  
ни непрекидне молитве  
неће се десити исконско чудо  
не постоји сила осим морања  
изнутра

Погурени
један по један као цвјетови  
сасушеног маслачка  
нестају наши очеви безбожно  
и свето

На зборно мјесто у завјетрини  
сабиру их анђели  
посљедњи пут под цером и  
урезаним крстовима на стаблу  
храста

Треба чврсто да склопимо очи  
да се ослободимо свјетлости  
и заслијепљености  
ако желимо да их васкрснемо  
и поново сретнемо

Мирослав Б. Душанић