„Имагинарни домашаји“
рецимо
да ја и нисам пјесник
да
само умишљам
како
вране освајају небо
како
га кљуновима цијепају
и
развлаче као крпу
рецимо
да сам огрезао у гријеху
да
зјапи велика празнина
да
сам изгубљен и тражим излаз
и
самотњачки патим
да
немам храбрости
да
узмем жилет и повучем рез
рецимо
да сам залутао
случајно
се нашао у том страном
и
поетизованом простору
(не
и пронашао) те никако да се
смирим
и смјестим
између
„критичког дискурса
и
поетског писма“…
Мирослав Б. Душанић
Објављено: ПИСАНИЈА, Зборник поезије и кратке прозе, Народни универзитет – Врање, 2013.
3 коментара:
Dobro se vratili, gde god bili.
Postavih komentar za koji nisam sigurna da je stigao. A samo sam poželela dobrodošlicu.
Хвала Вам!
То ми послије дужег болничког третмана изузетно ПРИЈА. Радујем се да сам поново кући.
СРДАЧНО!
Постави коментар