Бабкен Симоњан: Песма чежње

Песма чежње

Нема мајке моје, нем је дом студени,
Бол који ме пече још је жив у мени.

Кô сироче, суров живот познах рано,
Место среће чемер кусах непрестано.

Срце ми у трну, радости ми неста,
Тугу ми не лече ни брат нити сестра.

Светли мајчин лик ми у сну искрсава,
Пламен чежње њено лице озарава.

Ах, живот ме болом и патњама свија,
Ал‘ у срцу мајчин лик ми вазда сија.

Бабкен Симоњан
/Пријевод: Б. Живојиновић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Бабкен Симоњан: Опрости, мајко

Babken Simonyan

Опрости, мајко

Опрости ми, мајко, лутње моје. Жалим,
Нисам био с тобом у твом задњем грчу,
Мада си чекала мој повратак. Али
Остаде без мене насамо са смрћу.
 
Можда ми суђено није било до ли
Да не гледам како гаснеш као свећа...
У далекој земљи вест сам која боли
Чуо у даљини тужној к'о несрећа.
 
Душу ми је тргла стара успомена,
О одласку твоме да мислим нерадо...
Остани у мени дивна, драгоцена,
Звезда сна постани озареног јадом.
 
Један трен си осмех била мом животу,
Ал' бескрајни суза лет се сад не мења,
Твоја светла душа несмирена, отуд,
Пали сад у мени кандило смирења.
 
Ко ће ме, сиротог, палог подржати,
Ко да ме избави кошмара што гуши?...
Само твоја светла душа може, мати,
Да осветли стазу спаљеној ми души.

Бабкен Симоњан
/Пријевод: Владимир Јагличић/

Мирослав Б. Душанић