Николај Гумиљов: СРЕЋА

СРЕЋА

Од дрвета црвеног барка је моја,
А моја флаута од јасписа.

Водом се скида мрља са свиле,
Вином – из срца немир.

И ако имаш барку лагану,
Вино и жену милу,

Чега ти више недостаје? Ти си у свему
Сличан генијима неба.

Николај Гумиљов

/Превео: Миломир Булатовић; преузето из СЛОВО, бр. 36-37; Никшић, март 2012./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Николај Гумиљов: Пет бикова

03./15. април 1886 † 26. август 1921

Пет бикова

Пет сам година служио богаташа,
Чувао у пољу коње његове,
И поклони ми зато богаташ
Пет волова, јарму научених.
 
Једнога од њих лав ми закла,
Трагове од њега у трави нађох,
Треба боље чувати благо,
Треба с вечери палити ватру.
 
Други побесне и одјури
Од звонке осе убоден,
По беспућу сам пет дана лутао,
Али нигде не могох га наћи.

Другим двојици сусед мој усу
У појило отровне бунике,
И они се ваљаше по земљи
С исплаженим модрим језиком.
 
Последњег сам сам заклао,
Да се има чиме славити,
У време док букти суседов дом
И вришти у њему везани сусед.

Николај Гумиљов

Мстислав Фармаковский: Николай Степанович Гумилев (1908)