 |
| 03./15. април 1886 † 26. август 1921 |
Пет сам година служио богаташа,
Чувао у пољу коње његове,
И поклони ми зато богаташ
Пет волова, јарму научених.
Једнога од њих лав ми закла,
Трагове од њега у трави нађох,
Треба боље чувати благо,
Треба с вечери палити ватру.
Други побесне и одјури
Од звонке осе убоден,
По беспућу сам пет дана лутао,
Али нигде не могох га наћи.
Другим двојици сусед мој усу
У појило отровне бунике,
И они се ваљаше по земљи
С исплаженим модрим језиком.
Последњег сам сам заклао,
Да се има чиме славити,
У време док букти суседов дом
И вришти у њему везани сусед.
Николај Гумиљов
 |
| Мстислав Фармаковский: Николай Степанович Гумилев (1908) |
Нема коментара:
Постави коментар