0
Мирослав Б. Душанић
и бесконачно ја

да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена

можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста

између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице

да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе

можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом

безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем

на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
/У оригиналу на њемачком језику, објављена у антологији „Годишњак за нову пјесму“, Франкфурт на Мајни/ 

Постави коментар Blogger

 
Top