понедељак, 13. новембар 2017.

Obituary

С тугом вам преносимо вест о смрти нашег оца и супруга Мирослава Б. Душанића.

Нека је вечна слава песнику и песми у којој је нашао мир!

Сахрана ће бити у четвртак 16.11.2017. у 10:30 у Хамбургу на гробљу "Neuer Friedhof Harburg".

Хвала свима који су у овим тешким тренуцима са нама!

Његов блог "Lyrik-Lyric-Поезија" и профил на ФБ и Google Plus ће од сада да ћуте.

Породица Душанић

* * *

Mit Trauer überbringen wir die Nachricht vom Tod unseres Vaters und Ehemannes Miroslav B. Dušanić.

Die Beerdigung findet am Donnerstag, den 16. November 2017 um 10.30 am Neuen Friedhof Harburg in Hamburg statt.

Dank an alle, die in diesen schwierigen Zeiten an unserer Seite sind. 

Dieser Blog sowie der Google Plus- als auch der Facebook-Account werden ab jetzt ruhen.

Familie Dušanić

* * *

Con dolor comunicamos el fallecimiento de nuestro padre y marido Miroslav B. Dušanić.

El entierro tendrá lugar el jueves 16 de noviembre de 2017 a las 10.30 h en el cementerio Neuer Friedhof Harburg en Hamburgo.

Gracias a todos los que nos acompañan en estos momentos difíciles.

A partir de ahora este blog y los perfiles en Google Plus y Facebook van a guardar silencio.

Familia Dušanić

* * *

With deep sorrow we have to inform you of the death of our father and husband Miroslav B. Dušanić.

The funeral will take place on Thursday, Novemver 16th 2017, at the cementary Neuer Friedhof Harburg in Hamburg.

Thank you for being with us in this very difficult times.

From now on this blog and all related profiles on the web like Google Plus and Facebook will remain silent.

The Dušanić Family


15 коментара:

Zlatni Skarabej је рекао...

МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ
из Појезне (Дервента).
Слава му!





Ни глас
ни додир
ни поглед
ни рука у руци
а све

Мој пријатељ
побратим и брат
реч изгубљена и нађена
и све

Душа је добила крила
и лети од једног до другог пријатеља
да објави последњи лет

Хвалом и славом ћутим
док ти душом ка души хрлим
да пожелим срећан пут
и... Зар то је све?!

Љубим сећење на тебе
мој Мирославе из Појезне

Нада Петровић

Дубоко саучешће и поштовање породици

Александар Марић је рекао...

Саучешће породици нашег драгог Мирослава. Бог да му душу прости.

Само бих Вас молио да блог "не заћути", већ ако се буде имало времена и снаге поново оглашава његова поезија и бира у њој оно најбоље.

Мислим да би многи песници у томе помогли.

Branka Zeng је рекао...

Moje iskreno saučešće porodici Miroslava B. Dušanića!

Pesnik živi dok se njegove pesme čitaju i pamte, a pesme i reći Miroslava B. Dušanića žive i posle njega. Takav trag malo ko ostavlja iza sebe!

Slava mu!

Веселинка С. Стојковић је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Веселинка С. Стојковић је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Веселинка С. Стојковић је рекао...

https://www.bastabalkana.com/2017/11/%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B1/

http://www.stihi.ru/2017/11/12/5072

Живеће песма.
У миру почивај, драги наш Миро!

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао...

Бог нека прости душу рабу божијем Мирославу.
Породици саучешће.
Хвала Ти на свему што си учинио за моју маленкост!
Станимир Трифуновић

Веселинка С. Стојковић је рекао...

4 Сјећања

Немам кључ за Мртве
Душе
Не вриједи плакати
Времена се мијењају
Није то ни крај
Није то ни пустош
Свуда око нас су Људи
Јесте израбљена мисао
Али постоје СЈЕЋАЊА

Петак, 10. октобар 2014.
Мирослав Б. Душанић

(Божури цветају, моја мајко В. С., 187. страна)

Живеће сећање на Тебе, драги наш Миро.

Веселинка С. Стојковић је рекао...

Путуј с миром у вечност, драги Миро.

Веселинка С. Стојковић је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Веселинка С. Стојковић је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Веселинка С. Стојковић је рекао...

Хвала Ти, Господе

Господе,
узимаш,
нама са Земље,
кад им време није,
најбоље.
У Твом
небеском крилу
ако им је боље,
хвала Ти,
Господе.

Savko Pećić Pesa је рекао...

МИРОСЛАВУ

‘’….цијеле ноћи свијет ми на јастук из очију цури
а очева кућа у завичају нестаје’’

Мирослав Б. Душанић

МИРОСЛАВЕ, ОСТАЋЕ ОНО ШТО ЈЕ ЗАПИСАНО, ТАКО СИ УВИЈЕК ГОВОРИО.
НЕКА БРОНЗАНА ВРАТА ТВОЈИХ ПЈЕСАМА ОТВАРАЈАУ ПУТ ТВОГ ВАСКРСЕЊА У ТВОЈОЈ РОДНОЈ ПОЈЕЗНИ И У СВИЈЕТУ ОВОМ ЗА ВЈЕЧНОСТ ТВОГ ПОСТОЈАЊА !

Пјесме ове настадоше, као преписка с поштовањем и жељом да утјешим и олакшам бол у души човјека који је патио у туђини, далеко од свог завичаја, родне и благородне Појезне. Борио се са опаком болести , коју није нажалост побиједио.


Ту су моја перила

Ту су моја перила
и прелази на Драшану
гдје се приказе јављају
тукови ливаде виваци и баре
гдје виле станују
испод брда
гдје крушке чемерике расту
и Уставе воде хладне теку
а извор Просијек пркоси
и Репишта Дањишта Василишта
гдје се јастребови надвијају
а гаврани гракћу
вране гачу
и на југу и на сјеверу
истоку и западу
гдје рода нашег
глас се чује
и живот бдије
ту су моја
стопала
и сјене

Прочитах

Прочитах
с невјерицом
писмо од болесног пријатеља
дах ми стаде
пред очима све замагли
не нађох ни једну
једину ријеч
ни зрачак свјетлости
за утјеху
и охрабрење

Дуго
дуго сам
бенасто ћутао
док нисам праснуо
у очајнички смијех
у вапају личне немоћи

Зар толико
несанице и бола
усамљени храст трпи
када му гране сијеку

Радовање

Радо радовање
мило миловање
у буђењу остало
за свагда негдје

Смиље и босиље
на Мировдан процвало
радост радовање
оцу миловање

И Рада Радојка
и Будимир Будиша
на смиљу и босиљу
јастук Мирославу
за санак оставили

Задужили сјећањем
мајчино млијеко да не проспе
а оцу за све опрости

Писмо пријатељу

У твојој књизи
пријатељу
странице празне и пусте
без тебе стоје
духом дишу али не зборе
као да их неко увијек брише
а нове не пише

У ћошку собице празне
хладна туђина самоћом царује
остале су разбацане ствари
много књига и оловка мала
мисао и идеја
која се не отвара

Тастатура и обриси прстију
на дуван миришу
већ неколико дана
ништа не пишу

Озари погледом своје лице
на обали изнад ријеке
кроз оструге са њива
и весела прелишта завичаја
благословом освећене
воде са извора
које спасење дарују

Да ти бол умине

Какве ли то невеселе
црне вијести шаљеш
пријатељу мој
ил изливи емоција
само надиру

Душу и тијело дал одмараш
или те боли дјетињасто
без мајчине топлине
сисом и млијеком недојено
у крилу и прегачи
онемоћало

У вриску провале небеске
ноћи долазе и одлазе
дан за даном пролази
сјећања навиру и буде
јакост да ти оснажи

Не дирај свијећу
нека гори
још јој није вријеме
да се гасне
плам нека разноси
животом да се рађа
у иконама нашим
весеља потражи

Савко Пећић Песа
У роду нашем

Немам ријечи
јер пост
на земљици
будакуши
увијек је био
у роду нашем

Туга је царoвала
и кад је била радост
јер нова свитања
само су била
нове муке

И док је патока
потоцима текла
у њедрима је
смрт дрхтала
Савко Пећић Песа

Веселинка С. Стојковић је рекао...


Песнику из Појезне
Мирославу Б. Душанићу

Знам, под шумарком, а изнад села,
разастро си ћилим што га је
Мајка Твоја ткала када си пошао у школу.

Около Тебе трава,
из шумарка птице у поју, и ветрић мили,
и жубор потока.

Из башта мириси и боје перунике,
и свих цветова на свету,
– и шафрана, свуд наоколо заспалих,
из снега који ће се опет пробудити,
из авлија жагор дечји,
и час-почас – радосни лавеж паса.

У воћњаку шљива понела, јабука, крушка,
дуња.

На брдашцу суседном – јагањци,
и пастирска фрула.

Сунце упекло,
Ти си сео – пошто си обишао брда и долове,
и изворе и реке, и језера и мора,
све висове и низине, звезда се нагледао,
– жељан их и остао,
Богу се поклонио,
– и раширених руку
у скуте га примаш, сунашце мило.

Доста си се нахладовао, наболовао.

22. новембар 2017.


http://www.stihi.ru/2017/11/22/3784

Dušan Djordjević је рекао...

Спојила нас лепа реч Мирославе. Остаћеш у мислима и речима неизговореним. Нека ти пут, који ти је наметнут, не буде тежак.

Твојима најмилијим: саучествујем у вашем болу пријатељи драги. Молићемо се са вама за душу Мирослава.