 |
Очи мог драгог су језеро
у коме се огледају срне.
У очима мог драгог
нестају звезде падалице
и купа се јутарње сунце.
Очима мог драгог гледам свет
на овом путу таме и безнађа.
У њима налазим одговор
за све недоумице и стрепње,
утеху и смирења.
Надица Јанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
