хтио сам да напишем пјесму
о мраку или свјетлу у нигдини
о том простору иза завјесе
гдје све јесте истина и све није
пјесму за радозналу публику
хтио сам да зауставим вријеме
поскидам маске туђе и своје
ријеч по ријеч објасним сцене
и без и мало патетичне навике
затворим зачарани круг обмане
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
Драга Надице,
Пјесму сам „извукао на површину“ и линковао са мојим блогом... изненађен сам, да смо независно једно од другог „дотакли исту или сличну тему“...
Хвала на јављању!
Hvala, dragi Miroslave!
U isto vreme smo napisali pesmu na skoro istu temu. I ja sam bila začuđena!
Za mene je poezija rečju uobličeno stanje duha, nadahnuće. Dugo tražim reči za svoju Nenapisanu pesmu. Ali, reči su skrivene, čekaju svoj trenutak. Verujem da Božja promisao određuje našu kreativnost u svim oblastima.
Постави коментар