Раде Драинац: Родни брег

Родни брег

На песковитој падини нишу се тује;
Под њима бујни мравињаци,
Често, овуда, нечујни кораци
Глувих ноћи до колена газе,
А који пут, кад дуну олује,
Зеленом долином, све до планинског ждрела,
Глас неке кобне птице зору помрачује.

Неки крупан, црвени цвет
Расте испод мрких сеника,
Као кандила шумском богу.
Са тог сам брега, давно, одлутао у свет,
Те не знам дал и још у којој брези живи слика
Мог прозеблог детињства,
Светачких и босих ногу?...

Раде Драинац

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Раде Драинац: Бандит ик песник

Мирослав Б. Душанић

Бандит ил песник

Признајем да сам идиот и геније био
И да су ми дани прошли накривљени као торањ у Пизи.
Зато се журим у крчму као у операциону салу.
Па нека! 15.000.000 грађана ове земље
Ако ме не упознају по поезији упамтиће
Ме по Скандалу.

И ни брига ме није
Што у дну срчане аорте кроз дугу јесењу ноћ
Песник са бандитом бој бије!

Раде Драинац

Мирослав Б. Душанић

Раде Драинац: Дах земље

* 26. август 1899  † 01. мај 1943 

Дах земље

Једном,
У младости,
Ишао сам неким пејзажом чедним,
У ком су јабукове гране цвилеле као виолине,
А украј пута ражане стабљике
Звиждале као окарине.
 
Та музика ми је под језиком заспала сећањем,
Те често зането слушам шум у трави,
И пред сваким орањем,
Чим октобар небо загарави,
Дах родне земље у срцу ми се јави.

Раде Драинац

РАДЕ ДРАИНАЦ: Епитаф на мом гробу

Епитаф на мом гробу

Пријатељи, извршите песникову последњу вољу.

Кад ме са ђубретом на јутарњим улицама сметлари мртвог покупе

Не реците „Бог да прости!“

Јер ја сам просио за кору хлеба и Богу показивао табане и пете

У рупу за мртву пашчад стрпајте моје кости

- Тако ће праведно бити сахрањено добро дете.

Не жалите ме: ја сам за живота као плачна врба проплакао за собом

Моје је све у овом тестаменту што данас пишем:

Ако једна госпа буде желела да спава напоредо с мојим гробом

Окрените јој главу ка моме срцу

Више моје главе ни плоче ни попрсја,

Кад будем силазио низ степенице пакла или неба

Не треба части скитачу

Који је целим животом жудео само за чашицу љубави и кору хлеба.

Ужареном иглом по мојој кожи запишите ове речи:

„Спавај први пут мирно, друже Драинче

Велики наш путниче“

И ништа више!

Раде Драинац