0

Песма чежње

Нема мајке моје, нем је дом студени,
Бол који ме пече још је жив у мени.

Кô сироче, суров живот познах рано,
Место среће чемер кусах непрестано.

Срце ми у трну, радости ми неста,
Тугу ми не лече ни брат нити сестра.

Светли мајчин лик ми у сну искрсава,
Пламен чежње њено лице озарава.

Ах, живот ме болом и патњама свија,
Ал‘ у срцу мајчин лик ми вазда сија.

Бабкен Симоњан
/Пријевод: Б. Живојиновић/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top