0

Угаси тишину

угаси тишину
и ћути
затвори очи
и погледај у себе
ако приметиш сенку светлости
ако чујеш неку буку
један крик или сјај једног гласа
још верујеш!

сватићеш битно
и можда невидљиво, видећеш
у множини те гомиле
у том мноштву зашто
златних зрна изгубљених
одговора и питања
ако  распознаш у себи
у сумраку једно твоје зашто
светлост од једног малог комадића сјаја
траг који се вуче у теби
без сумње....
то је крик од речи који ниси разумео
у том безмерном вулкану
за време експлозије одговора без питања

једна душа пријатеља, мали део ње лебди сваке ноћи
недалеко од тебе
немој се изненадити
ако распознаш у себи бар мали део ње
ако је распознаш у себи
чућеш и… осетићеш извесност
од некадашње сумње

имај веру у себи
ако не у њој
говори себи
приметићеш више – како
никад није касно
једно вече
слушаћеш се
једно друго
чућеш се

она
она ће бити увек ту
онда, често погледај у себе
затвори очи
и ћути
наћи ћеш своју истину

а она
можда сам ја

Угаси тишину

Зорица Сентић


Београд, 2005.

Постави коментар Blogger

 
Top