 |
| Мирослав Б. Душанић |
са годинама иза нас ритуали
сви су изгубили свој смисао
нема искрености у покретима
тих свакодневних трубадура
из начичканих солитера
ничега митског у уобличеним
маскама
жонглера са предграђа...
зато...
бирам станишта богова и авети
и силе нечастиве
трновите стазе да боса стопала
осјете бол
ушетам се у ноћ грча и урлика
ослушнем ријечи
како се разбијају о дрво
o камен
и како теку низ набујалу воду
неку древну ријеку које
нема на географским картама
плућа ми се напуне тешким и
устајалим ваздухом
и он ми изнутра разара груди
истискује зној и сузе
... и препознам да сам човјек
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар