0
Мирослав Б. Душанић
Стварност, потиснута

(а његов глас у мојој пјесми
туђ ... и некако близак.)

и кажем му, У пећини је мрак.

рече, Зато и постоји поезија
да изађе на светлост.

и рече ми још, То је одлично,
сада можете да потражите
прави пут.

мада је знао, да су и ове ноћи
свјетлошћу лампи опијене
умирале лептирице, моје, и
његове такође...

на привременим ломачама
спаљивана им крила...
а у висинама (као и обично)
трепериле су звијезде.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top