1
© by Satoru Tsukamoto
Код

Зачаран је био тај круг умјетности
Као перо из крила горског сокола
Са којим удахнут надахнућем
Сасвим изненада и помало збуњен
Једну за другом отварам митске одаје
И пјесме исписане дрхтавим рукама

У том кругу је врт од хода и плакања
И лептири носталгије
И стабла јабука са сунцем
У крошњама
Под којим пријатељи исписују
Те једноставне и лијепе стихове

Ишчекујући емигрантска свитања
Схватио сам да је немогуће могуће
И сада далеко од завичаја
И очеве куће
Купам се у само једној капи воде
И отварам сва срца једним кључем

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Pepi Barragán је рекао... среда, мај 15, 2013

Un poema realmente emotivo, con gran capacidad para tocar el alma.
Me ha gustado mucho
Besos

 
Top