ГОВОРНИЦИ ГОВОРЕ НА ТРГОВИМА
Говорници говоре на трговима.
Грађани, одушевљени, пљескају и већ виде
Срећне дане који ће почети да долазе.
А иза затворених врата, иза спуштених завеса,
Седе они који су већ одавно одлучили шта се може,
А шта не може догодити.
И шта су за њих говорници, шта је за њих пљескање?
Они погледом траже играчице са којима ће тога дана уживати,
И онда наређују својим доушницима да оду и кажу грађанима
Како су срећни дани већ почели.
Али грађани то не знају и зато чекају на трговима.
ВАРВАРИ
Kai tora tha genoume horis barbarous.
Oi anthropoi autoi esan mia kapoia lysis
Kavafi
Најзад, гласници су дошли и рекли: Варвари
долазе.
У граду се спремају да их дочекају:
Одушевљени младићи већ узвикују њихова
имена.
И жури да славе нове богове.
Не говоре ли песници како су они неко решење?
Сад пишу песме у њихову славу
И чекају дан када ће их гласно читати
Док задивљени варвари (под оружјем)
Буду пљескали, и учили их напамет.
Већ виде своје песме великим словима исписане
Окачене у прочељима храмова
Из којих ће изгнати онемоћала божанства,
Виде библиотеке препуне својих књига
Из којих ће избацити приче што више ником
ништа не говоре.
Али не знају песници да ће они први бити
обешени на градском тргу
Заједно са младићима што су пожурили да отворе
капије.
И пусте у град оне које су тако жељно чекали.
Јер варвари су варвари, и нису никакво решење.
Јован Христић
Нема коментара:
Постави коментар