1

Немогућност уживања
или У беспућу Универзума


Ја нисам способан да уживам
Не посједујем ту лакоћу
Да гледам како се свијет троши
И грицкам чоколаду

Још увијек ме плаше урбани мотиви

Иако већ дуго живим у граду
Ја не знам ни како да поступам
Нисам се навикао на билборде
И свјетлост демонске рекламе

Ја улазим у зграде на задње излазе
Мемљиве и смрадне

Ја бирам само споредне пролазе
У којима мачке и пси луталице
Опсиједају нанизане канте за смеће
И имају очи као филџане

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, јул 19, 2015

Само Ви знате где је песма.

 
Top