 |
или У беспућу Универзума
Ја нисам способан да уживам
Не посједујем ту лакоћу
Да гледам како се свијет троши
И грицкам чоколаду
Још увијек ме плаше урбани мотиви
Иако већ дуго живим у граду
Ја не знам ни како да поступам
Нисам се навикао на билборде
И свјетлост демонске рекламе
Ја улазим у зграде на задње излазе
Мемљиве и смрадне
Ја бирам само споредне пролазе
У којима мачке и пси луталице
Опсиједају нанизане канте за смеће
И имају очи као филџане
Мирослав Б. Душанић
 |
1 коментар:
Само Ви знате где је песма.
Постави коментар