 |
И обрадујем се сванућу
Кажем: Жив си напустио и ову ноћ
Избјегао си млијечни пут
Нису те опчиниле игре сјенки и мјесец
Као дукат жут
И тако поново укруг
Као у галаксији кружење планета
Ја прелазим из једног огледала у друго
Излажем се болу и суровости
Овог свијета
Изнова спреман да газим трње и блато
Јер за умирање нема погодног времена
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар