0

Мрак

Ни твоје јављање није више утјеха
Осмијех је привидан
Није у стању да разбије самоћу
И разоткрије све њене дубине
Руке нам остају пружене у празно
Мрак је у очима мила моја
И не виде се храстови и брезе
Ни брвно што повезује наше обале

Мирослав Б. Душанић



 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top