уторак, 17. фебруар 2015.

Мирослав Димитријевић: О ЗАЈЕДНИЦИ


О ЗАЈЕДНИЦИ

   Заједница је заједничарење. Са Богом и са људима. А није, нити може бити, - једничарење. Само за – једнога.
   Такви једничари на крају сами себи постану – јадничари. А неки и – јаничари. Упропасте се. И друге око себе.
  Заједницу не воле себељубници. Самољубнику ће све сметати у заједници. Он не љуби скупност. Сматра је обичном скупином. И то га после скупо кошта. Заједница није за једнога, како мисле себичњаци. Заједница је саборност.
   А саборност је основна ћелија Цркве Божје. Кроз заједницу не губиш своју личност, већ је развијаш и улепшаваш.
    Саборност је твоје огледало. Ти се огледаш у Сабору, баш као некада на сабору у порти црквеној у вашарско огледалце.
   Сабор је твоје огледалце за срце. Погледај чешће у њега, да провериш себе у саборности.
   Саборност је – свеборност. У име Христа. У име Једнога кроз Кога заједничаримо са светом и Светом Тројицом.



О ЗАЈЕДНИЦИ, ОПЕТ

   Знам, тешко подносиш сваку, па и најмању заједницу. Ни са мравом што ти мили уз руку, не мили ти се друговати. По томе видим да се ниси удаљио од заједнице – подвига ради. Па зашто се онда издвајаш из братства и заједнице, (за)јадниче мој?
   Ако ти смета један, сметаће ти сви. Ако ти сви сметају – смета ти онда и Божје присуство. Толико си се удаљио.
   Бог је у многоличју заједнице. Заједнице –  су Божје Лице. Образ Божји. Чак и најмањој заједници. Тамо где се двојица моле у Његово име, Он је трећи.
   Ако си христолик, зашто онда бежиш од заједнице. Васкрсли те није тако учио. И Распет на Крсту био је у заједници Љубави са Оцем и Светим Духом. 

Мирослав Димитријевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: