0

КАД ЂАВО ДОЂЕ ПО СВОЈЕ, ЈА МУ СЕ НАСМЕШИМ. БИЛА САМ БРЖА.

Да знаш како бдим над тобом,
како те чувам,
ти никад не би заспао.
Сањани увек сањају
на другим фреквенцијама.
Натерај ме да те волим!
Ја волим кад је немогуће да се браним.
Једном си ми ушао у поглед и остао тамо.
Исцури по мени, најлепше моје море..
Да ти спавам на грудној кости
као на дасци за једрење.
Једном ћеш приметити да ти недостаје
изгубљени уздах,
директан пренос искакања из коже.
Не бих умела шта да додам.
Има ђаво објашњење,
методологију и искру.
Ђаво је ту да му не одолиш.

Савршен тренутак је сасвим довољан.
Они који уз то желе и срећан крај су проклетници.
И док се поглед не замути.. памет царује.

Наташа Андрић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top