четвртак, 28. септембар 2017.

Мирослав Б. Душанић: Туговање над човјеком


Туговање над човјеком

Има нас у немирима
Пловимо 
Из дана у дан
Размичемо просторе
И јутарњу свјетлост
Докле поглед допире

Изморени чаролијским
Играма
Пред најездом утвара
Натопљени знојем
Покрећемо се тромо
Као по разапетој жици

Све ове мрачне године 
Болно се трошимо 
И превиремо
У горчини непослушних 
Одметника
Никако да се пребројимо

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

5 коментара:

Веселинка С. Стојковић је рекао...

Каквагод, Ваша је песма духовна радост!

Веселинка С. Стојковић је рекао...

А све су врела језичка и мисаона и душевна.


Хлеб
Кад камен постане,
Усправим се, ојачам, не дам се.

(Коментар уз песму једну Вашу, који нађох, али песму не налазим, нисам сачувала наслов.)

Сунчани поздрави, драги Душанићи, из сунцем обасјаног Врања!
Срдачно, Веселинка

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Драга Веселинка,
Не сјећам се да сам икада прочитао овај Ваш изузетно упадљив хаику.
Да сам га "срео" ја бих га сигурно објавио под једним од Ваших
постова... Мени се чини да овај коментар читам по први пут.
Поздрав од Душанића!

Веселинка С. Стојковић је рекао...

Искрицу сам пронашла међу искрицама, а знам да је искрица из Ваше песме, којој сам заборавила наслов. Потражила сам је, нисам је нашла. Да, први пут и јесте овде.
Искрице се десе, коментаришу, нису наметљиве, и не стављајте их себи у задатак, драги Мирославе, чувајте своје време, а обрадују се, свакако, кад добију почасно место.
Захвално, с поштовањем,
Веселинка

Веселинка С. Стојковић је рекао...

Ваше су речи хлеб, камен, кад, постане, колико се сећам. Вама је и посвећена.