Гордана Ђилас: Човек

© by Ранко Крстајић

Човек

Зачас се пејзаж претвори у неки
претећи мир.
За око ти запада безброј малих
детаља.

Чини ти се шума је уређена по
неком вишем принципу и све
беспрекорно служи својој сврси.

И грана што се њише на ветру,
ивицом своје крошње обавља
неки само њој знан
распоред.
 
У средишту дрвета мали космос размиче и шири
своје границе са смислом,

нема гурања и пренасељености,
гужве и сујете,
зна се и нико не пита зашто,
побеђују најјачи, а зверке што круже
бирају најслабије,
озледа нека из детињства
у својој безазлености
постаје кобна
где сте лажи, скривена места која сви виде,
али се праве слепима
Само си ти, чини ти се, човек,
случајан пролазник
који у том лепом
и добро уређеном простору
своје место не разазнаје

тек мир немушто крај тебе пузи и
све што ти се на путу нађе,
само се склања да што пре прођеш.

Гордана Ђилас

Мирослав Б. Душанић