уторак, 19. март 2013.

Лав Толстој: Ана Карењина - роман у "Отаџбини" објављиван у наставцима

Отаџбина; свеске 81-84/1889.
    – Него шалу на страну, продужи Облонски. Представи себи једну тиху милу жену, усамљену и остављену! и која се ипак толико жртвовала. И сад, пошто је већ све свршено, – зар могу да је напустим? Па баш и да се раставимо, али како могу да је не жалим? или да је не покушам да је стишам и ублажим?
    – Опрости. Ти знаш да ја жене делим на две врсте ... или још боље: има жена и има... Никаква жена која би пала, не може за мене важити као дивна и узвишена жена, такве су ми жене одвратне исто као и ова набељена францускиња.
    – А она жена из јеванђеља?
    – Остави се тога. Да је Христос могао знати да ће се његове речи тако зло тумачити, никад их неби изговорио. само се те речи и знају из целог јеванђеља. Уосталом ја не говорим оно што мислим, но оно што осећам. Мени су такве жене одвратне, и ја их се бојим као год што се ти бојиш паукова. А ти извесно ниси проучавао паукове, и не знаш њихову природу исто је тако и са мном.
    – Лако је тако говорити; ти си као год онај јунак у Дикенсковом роману, који сва потежа питања одбацује левом руком преко десна рамена. Али порицање факта, није одговор. Него ми кажи шта да радим? Жена већ стари, а ја сам у пуној снази. Ја осећам да не волим жену, али да је ипак јако уважавам. И наједанпут од некуд искрсне љубав, и ја пропадох, ето прпоадох – рече с очајањем Степан Аркадијевић.
    Љевин се насмеши.
    – Јест, пропадох! – продужи Облонски – И сад шта да радим?
    – Немој красти колача.
    Степан Аркадијевић насмеје се.
    – О моралисто! Али молим те разуми добро: ту су две жене. Једна се држи свога права, и то је право љубав, коју јој не можеш дати: а друга ти се предаје с пожртвовањем, и ништа не тражи. Шта сад ту да радиш? То је ужасна ствар.
– Право да ти кажем, ја ту не налазим ништа страшно. Ево зашто. По мом мишљењу љубав... обе љубави, о којима Платон говори, служи људима као пробни камен. Једни знају само за једну, а други за другу. За оне што знају само за неплатонску љубав, нема ту никаквих ужаса и страхота. „Веома вам захваљујем на задовољству, слуга понизни“ и свршен посао. А у платонској љубави опет нема ништа страшно, јер је ту опет све јасно и чисто, јер...

Лав Толстој: Ана Карењина

1 коментар:

Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.

Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.

Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.

Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.

Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.