 |
| Перо Васлић: Појезна |
Забиљешка једног заборављеног човјека
Поново долази све оно, никад окончано
и до краја одболовано
Херман Хесе
У току године изблиједе и нестану многи трагови
отуђено и загонетно изгледају приче
о некадашњем рату и забрањеној љубави
на овом кружном путовању
ниједан предјел не памти више моје кораке
Поново бих сасвим испочетка кући да се вратим
натраг на смртоносни фронт
гдје мртви цвјетови леже и дисање на крв мирише
моји заборављени вукови желе у ноћ мјесечине
да бол осјете и слободно завијају
Овај свијет кратких и испрекиданих покрета
није више вриједан помена
у мојој соби сасвим непомични предмети
не показују никакве знакове живота
и ничег нема што би оставило ране и ожиљке
Мирослав Б. Душанић
 |
| Перо Васлић |
...die spuren, die wir hinterlassen, werden dort bleiben, wo wir gegangen sind mit unserem lächeln, mit unseren worten mit unseren gedanken.
ОдговориИзбришиdie menschen, die wir berührt haben, werden uns erinnern, im guten wie im bösen.
die kunst, allerdings, die wir prägten, die du prägtest, du, dichter der verlorenen heimat, die wird für immer in den seelen der menschen sein, denn sie steht wie ein monument fest und stark für den erlittenen schmerz und wird noch in generationen erinnern an den verlust und das leiden ...
da bin ich mir sicher.
liebe grüße
und alles gute
gabriele