Ђорђо Сладоје: Пјесме

Нема нових песама (фрагмент)

                       Новици Тадићу

                             2.

Нема нових песама - ни за лека нема

Ко да је на речник пала анатема

Залуд их дозивам враћа се тек јека

Засветлуца само смола неизрека

Нема од заклетве колико под нокат

Из свега ме гледа месец нем и окат

Не разуме срце нити душа схвата

Лозинке из магле смућенога јата

Са хартије веје глуво сипко мливо

Ћути и гавран ког сам преписиво

Ни словца љубве ни на рану привит

Скочањено перо а разводњен дивит

Читаоче праштај жалим критичару -

Нема уредниче да даш град за пару

Мирослав Б. Душанић

Вавилонска фуснота

Једна глава -
Хиљаду језика
Али ни на једном
Молитву не чујем
Само урлици
Вапаји
И скика
Чији се ехо враћа
И у душе глуве
Е ја се не звао Бог
Ако вас не сапнем опет
У једно једино слово -
Ко у ћилибар муве.

© by Blanca Juan Palau

Сви ћете ви једном писати поезију

И мада јесмо нишчи иако живимо псећи
Сви ћете ви једном на нашу страну прећи

Када у души стисне а знам како то стишће
И ви ћете на ветру ловити риму за лишће

И речи – пијавице привијат на убоје
Чим пчеле очаја почну у срцу да се роје

Неће вам бити до тог да с нама збијате шале
Јер куд ће ваше кћери и сестрице оцвале

С ким ћете вино пити и ругати се књазу
Осим са овим што су огрезли у поразу

Зато пуне су кесе и бисаге и црева
Али души је мало – она би и да пева

А ми већ горки од царске мрзовоље
Процедићемо јетко – могло је то и боље

© by Blanca Juan Palau

“Обесмишљавање стиха“ 

 “Обраћање тужног песника“