Биће ми цело у чекању грезне.
Около шуми живот мени чудан.
А моја душа чека, снива, чезне ...
Ја чекам, чекам јогунасто, тврдо
На истом месту, на истом хуму.
Небрижно гледам, како граби крдо,
Тетурајући по ускоме друму.
Презирно пратим те погодбе с Богом,
Та ситничарска кукавна ценкања:
Ја милодаре вазда газим ногом,
Јер моја душа о великом сања.
С гаванског стола ја не купим мрве,
Нит‘ слушам савет о тој златној среди
Саможиваца, што прах ријући врве.
Поносан бићу и у црној беди.
И чекаћу и чекаћу још даље
У данима што као магла стреме;
И исхабане не вргнувши траље,
Чекаћу још, чекаћу своје време.
А оно доћ'ће оно доћи мора
Ко муња, када облаке расцепи,
А становници тих се мрачних гора
Раштркаће се пред светлом, кô јакрепи.
О доћ'ће време гранитних времена.
Радости дивних, узвишених јада;
О ускрснуће и опет Атина
Са плавим небом лепоте и склада.
О доћ'ће доба – оно доћи мора:
Велико доба великих ми снова.
О доћ'ће доба ружа и ловора,
Великих борби, великих духова! ...
А не дође ли још, – холо ћу пасти.
А ти загрохћи с трга свога хордо,
Уприте прстом сви на мене кљасти,
Још једном ћу се насмејати гордо:
Јер знам, да ће се на место ми попет'
Сањало други, срца 'вако врућа,
Да чека, чека, – као и ја, – опет
Велики тренут новога сванућа! ...
Вељко Петровић
Около шуми живот мени чудан.
А моја душа чека, снива, чезне ...
Ја чекам, чекам јогунасто, тврдо
На истом месту, на истом хуму.
Небрижно гледам, како граби крдо,
Тетурајући по ускоме друму.
Презирно пратим те погодбе с Богом,
Та ситничарска кукавна ценкања:
Ја милодаре вазда газим ногом,
Јер моја душа о великом сања.
С гаванског стола ја не купим мрве,
Нит‘ слушам савет о тој златној среди
Саможиваца, што прах ријући врве.
Поносан бићу и у црној беди.
И чекаћу и чекаћу још даље
У данима што као магла стреме;
И исхабане не вргнувши траље,
Чекаћу још, чекаћу своје време.
А оно доћ'ће оно доћи мора
Ко муња, када облаке расцепи,
А становници тих се мрачних гора
Раштркаће се пред светлом, кô јакрепи.
О доћ'ће време гранитних времена.
Радости дивних, узвишених јада;
О ускрснуће и опет Атина
Са плавим небом лепоте и склада.
О доћ'ће доба – оно доћи мора:
Велико доба великих ми снова.
О доћ'ће доба ружа и ловора,
Великих борби, великих духова! ...
А не дође ли још, – холо ћу пасти.
А ти загрохћи с трга свога хордо,
Уприте прстом сви на мене кљасти,
Још једном ћу се насмејати гордо:
Јер знам, да ће се на место ми попет'
Сањало други, срца 'вако врућа,
Да чека, чека, – као и ја, – опет
Велики тренут новога сванућа! ...
Вељко Петровић
![]() |
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар
Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.
Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.
Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.
Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.
Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.