 |
Рђа на језику
због сталног осјећаја несвјестице
због сталног осјећаја несвјестице
у току хипотетичког повратка кући из избјеглиштва
и задубљен у сопствено биће
језик се охладио у јулу 2006.
кад је преминуо мој отац
није било ни дашка у небеском плаветнилу
само су мајчине преплакане очи
продирале кроз зидове собе
и губиле се у даљину
без да су видјеле
надолазећи пламен сунца
... и давно прије тога — још при бијегу
... и давно прије тога — још при бијегу
у непознато
као знак да прави осјећаји
нису у списима — нису на језику
него да почивају и страхују у
срцу
Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. Душанић
 |
Горки стихови...
ОдговориИзбришиПС. Поздрав аутору.
Ах, лијепо Вас чути. Обрадовали сте ме...
ОдговориИзбришиА што се скромних стихова тиче, изгледа да из мене само пелин и чемер избија.
Поздрав, Мирослав!
Не пелин и чемер, него живи живот. Ваши записи су живи живот, а живот је више од пелина и чемера.
ОдговориИзбриши