Рајнер Марија Рилке у књизи Писма младом песнику

"Носити у себи колико је потребно за развој па онда дати плод – то је све. Пустити да се сваки утисак и сваки зачетак осећања доврши сасвим у себи, у тами, у неизрецивом, несвесном, сопствном разуму недокучивом, и са дубоком скрушеношћу и стрпљењем сачекати час рођења једне нове светлости: једино то значи уметнички живети, у поимању као и стварању. Ту нема мерења временским јединицама, ту не важи година, и десет година нису ништа. Бити уметник значи: не рачунати и не бројати; сазревати као што сазрева дрво које не гони своје сокове и спокојно стоји усред пролећних бура, без страха да после њих може и да не дође лето. Оно ће ипак доћи. Али долази само стрпљивима, који живе као да је вечност пред њима, тако безбрижно мирни и неизмерни. Ја сазнајем свакодневно, сазнајем у болу коме сам захвалан: стрпљење је све!“

Р. М. Рилке