Веселинка Стојковић: Снег је падао

Снег је падао

„Боже!
Ти који управљаш овим светом,
зар су могући тако тамни дани,
зар су могући тако тамни мракови,
зар, Боже,
ниси сагледао моје срце,
Ти који си га стварао,
зар не показа ми, Руком Својом,
на срце његово,
кад се моје беше ућутало
и савило у љушчицу мира,
зар ми Ти
не отвори пут до речи,
и мојим речима,
зар речи које се сада рекоше,
смедоше да се кажу,
што се оне у овоме часу
између нас сасуше,
што оне,
кад им путеви
не видеше се
толиких часова светлости
и кад се гасила,
што, Боже,
толико бола на моје срце!?“
писала је Катарина
у свој дневник…
Снег је падао, падао,
на поља, на кровове,
падао снег је падао,
до зоре…

Веселинка Стојковић

© by Чедо Васлић