 |
Ни данас ме није позвао.
Непријатно му је, можда. Не распитује
се, моје здравствено стање и тешка болест.
Има далеко љепших тренутака:
кафа са комшиницом.
И кад испразни шољу, она са
осмијехом напуни нову.
Можда позове сутра.
Јер је болест напор
о њој су писали пјесници
и повлачили се у осаму.
И подизали руку на себе,
понекад само театрално.
Ако не позове
данас сачуваће
енергију.
Јер?
Зашто би траћио вријеме
на тешке теме,
ионако је све у
рукама Господа.
И као да је он једини на овом
свијету који треба да доказује своју човјечност.
Сличних трагедија је било и у његовој кући.
И у ближем комшилуку.
Сахрана, великих жалости:
познатих лица више нема, запали свијеће.
Јер
је болест напор.
Јер, болест утиче на свијест,
потискује у осаму, окупира:
присили да се суочиш и прихватиш ту коначност.
Мирослав Б. Душанић
Ovih dana nad Evropom je pojačan intenzitet kosmičkih zraka, neki se žale na loše elektronske veze, Gospod je zauzet mnogim kosmičkim problemima. Nagomilalo se sa svih strana sveta, zvecka ludilo u usijanim glavama,zato pij lagano kafu sa komšinicom i bistri poeziju, ima još mnogo, dok dođeš na red,zato udri brigu na veselje jer vreme je na Tvojoj strani.....
ОдговориИзбришиСАВУРИШТЕ
ОдговориИзбришиЉубић гледа с висине на Савуриште
Мотајица се увукла у Саву
и тек мало се помоли у даљини
све је шкрто и посно на Савуришту
на омору мирише
ујутру грије а поподне пржи
травке се боре за мало простора
да се плаветнила небеског нагледају
Док са Влашића вјетар врата отвара
у ширину која пуца преко Крњина
планински зов је недозван
са Савуришта вријеме се провиди
и може се завирити у прошлост
гдје се сусрећу претци из давнине
који у сјенима пролазе поред тебе
На Савуришту је мало рађало
али се у Иловачу сиромаштво увијек сијало
да суша удари вјетар поломи
и травке да ничу и миришу
ту су наши родови и плодови
стољећима живјели и опстајали
Данас над Савуриштем црне вране
гаком надлијећу а вријеме нестаје
Савко Пећић Песа