ШЕКСПИРОВ СОНЕТ 66

Шекспиров сонет 66 

Уморном од свега у смрт ми се жури
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,

И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешчашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,
И како искреност бркају с простотом:

Скрхан, спокојној смрти ћу се дати,
Од ње ме тек љубав може сачувати.

Вилијам Шекспир
/Препјевао: Милан Марковић/ 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић