 |
| Мирослав Б. Душанић |
Гледам те на јави и у сну,
кад ветар раскрили ововремене копрене
и кад стане, у миру наслућујем твоју суштину,
тако блиску, а тако далеку, која одваја видљиво
од неизрецивог света, одваја и спаја
распуклу земљу и млада месеца што се огледа
у делти реке, док се налазе (и тако одвојиви)
у истом смислу огледања, негде између ваздуха
и празнине, а ваздух, тај сведух што нас опасује
као књига и сенчи нам бокове, није ли израстао
из истог пупишта да нам узноси веру.
Лепо је бити савршен, деловати као неке
унутрашње целине и бити плод неког невидљивог
света због којег све и постоји, све се гласа,
ћути и немушти, због чега памтити излазак треба,
дах клијања, ницања из мртве глине, памтити
милост спруда у олујама, у часима кад су нам
везане руке, а пепео који се сећа бивше ватре
има твоје тело и твој дух који још удишу шуме.
Радомир Д. Митрић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар
Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.
Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.
Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.
Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.
Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.