 |
| Мирослав Б. Душанић |
ни у овом писму ...
Веселинки Стојковић
осуђен на изгнанство
у једноличности дана
и ноћи у овој туђини
у земљи на сјеверу
ништа новог код мене
само осјећај слабости
и ко зна по који пут
дође ми да вриснем
тегобна су путовања
траговима дјетињства
завирујем у успомене
предјели без путоказа
зарасли у коров и трње
нема јабуковог цвијета
нестао је мирис дуња
и у свјетлости сунца
воде устајале и мутне
смрде на болест и смрт
на угинулу рибу и муљ
и дубоко погнуте главе
са очима пуним туге
усамљен мјесечарим
тихо корак за кораком
и безвољно дишем ...
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 20. новембар 2014.
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Мирославу Б. Душанићу
Али док перунике цветају
И трава се около зелени
И док жбуње мирише на птице
И потоци на шуморе и сенке
И док дрвеће у крошњама се круни
И док сунце из облака се јавља
Грумен земље док се радује
Рука док посеже за лепотом
Док око дрхти и сан се успиње
И док глава пада од туге и самоће
Од муке северне туђинске
И јаука за цветом јабуковим и мирисом дуња
Детињство док трчи с радостима и кишом
Сећања друга док искачу и расту
И пријатељ док се очекује
Макар и туге да му кажемо
И све болове овога света
И док се месечари корак за кораком
Док се песма ниже и речи сричу
Дух то заокрет чини
Да ојача тело и душу да смири
Да надвиси дан и поколеба безвољност
Новим дахом себе да заогрне
И стубове нове да подигне
И прозоре да отвори широке
Врата за нове изласке и повратке
За сунчаније сате и месечније вечери
Срце бујно да очврсне
За пределе с путоказима и светлостима
За струкове нових лепота
Нових вода и нових перуника…
Веселинка Стојковић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Занимљиво. Данас сам се бавила овим записима. Одштампала сам јуче примерак рукописа Моје фасцикле.
ОдговориИзбришиДобре вибрације... Размјена мисли на даљину... Господ нам подарио мозак, најсавршенију машину... Још само да га правилно примјењујемо...
ОдговориИзбриши