 |
| Мирослав Б. Душанић |
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.
Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.
Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.
Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.
Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.
Поштовани и драги Мирославе Душанићу,
ОдговориИзбришиобећао сам да ћу Вам се јавити,али стално сам у неким обавезама, тако да користим прилику поводом песама Владимира Бурича.
Могу Вам рећи, да сам имао част да познајем тог великог руског и словенског песника, да је био и мој гост у Неготину, имали смо и заједичке наступе и био је и гост на једној мојој промоцији у Београду.
Дирнуле су ме његове песме, тако кратке, а тако велике, громаде духовне.
Ви сте невероватан човек и песник. Реако сам, писаћу о Вашој поезији и уврстити у антологије.
Ви сте за мене у последње време мелем песништва.
Напишите ми мало више о Вама, односно библиографију макар.
Бићемо у контакту.
Свако добро,
На многаја љета.
Са истока поета,
Власта Младеновић
Драги човјече,
ОдговориИзбришиСамо полако и смирено. Ни једног тренутка посумњао нисам...
Има времена, ја сам - Хвала Господу! – још увијек на старом мјесту. Ових дана ме старија ћерка „забављала у Хамбургу“, трудила се да заборавим неопходне обавезе, бриге, болове и терапију. Успјела је, на тренутке сам био као дијете... И признајем, кад сам пошао кући, крио сам од ње да сам тужан.
Тренутно више прецртавам и бришем, него што пишем... Ви помињете „мелем песништва“ – О како то предивно звучи! - а ја несигуран, почео да сумњам и у ријеч сопствену... Незадовољан сам собом, чини ми се да „тапкам у мјесту“, да ми најљепше ријечи измичу...
А Вама хвала што потврђујете, оно што сам увијек знао и вјеровао: Срећа и све лијепо долази са Истока...
Ваш Мирослав!