 |
| Мирослав Б. Душанић |
истински пјесници живе скромно
повучено и у завјетрини
они пишу срцем и причају тихо
да би се до њих дошло
треба савладати мрачне тунеле
и одгонетнути лавиринте ходника
увијек када ми се укаже прилика
што и није тако често
ја их читам и радо послушам
ипак морам да признам
истински пјесници су најбољи мртви
сабрани у књигу увијек су при руци
за живота су некако троми и мекушци
знају истине и посједују рјешења
а не усуђују се да напусте своје
сигурне пужеве кућице
и да будем искрен помало ме љуте
истински пјесници
знам да пишу а изгледа као да ћуте
као да им је свеједно
што остајемо обезглављени
и изгубљено лутамо по вјетрометини
сасвим сами и препуштени
творцима мутантима тим грлатим
словослагачима и стихоклепцима
из велеграда
који подижу револуције и сумануто
јуре за књижевним наградама
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Estoy Feliz de pasar por aquí, tú quizás seas pequeño pero tus palabras nunca lo son. Besos
ОдговориИзбриши