Милена Рудеж: Три пјесме

Поезија

Поезије има
у нереченом
између ријечи
и иза три тачке
између два бића
која прилазе једно другом
у невидљивом покрету
од твог до мог ока
док комадамо тишину
која се накупила на столу
ријеч за тебе
ријеч за мене
и једну остављамо за послије
оном који само што није
дошао

он ћути
слуша музику
између двије планете
које се удаљавају једна од
друге

Смрт без гроба

Станко је одведен
а ми ни ријеч о њему
боље за нас
да ћутимо.

Станко је убијен
а ми понављамо "нестао"
јер тако кажу они
који су га одвели.

Од убиства теже
прећуткивање убиства.
Од смрти тужнија
смрт без гроба

Повратак

Твоја кућа те грли
мирисом орошеног дашчаног пода
стојиш крај кофера
и чекаш да се времена изједначе
успомене посакривају у просторе
иза ладица
на ормар
далеко од дохвата руке
а онда почињеш обављати
ритуале
осмјехивати се цвјетовима на прозору
нагињати главу у правцу сунчеве зраке
дирати избочине на зиду
мјерити удисаје дизањем рамена
дијелити без краја
туђе
мисли и боје
што се у твоје уплетоше -
поњава
под твојим ногама.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић