Све моје љубави на њу се ослониле
Моје моћи и немоћи
То како ме има и како ме нема
И овде и тамо, и још даље!
Дуговечне машине моје, сви моји изуми!
Не, нисам се преварио
Ово је управо та песма
Та нарочита, та једина песма
Што ме носила, што ми пркосила
Спремна да све каже али и поднесе
У њој је све што имам, све што немам
Сваког дана учим је напамет
Рецитујем у свакој прилици, као и сви песници
Који осим песме немај у ништа
Раде Томић
![]() |
Ова кућа! Добра стара времена...
ОдговориИзбриши