Ђуро Дамјановић: Двије пјесме

* 06. мај 1945   † 25. фебруар 2009

ГЛАВА

То што се из главе глави јави
то je то вечно у нашој глави

И што се без воље знања свести
само у мозгу заувек смести

То je то наше око са ухом
осећај жеђ свест о далеком

Како je страшно кад то крене
са сталом крвљу кроз свудне вене

То je та душа надјав јаве
бесмислен смисао за постој главе

То што се из главе глави јави
то je та глава у нашој глави

ПОВРАТАК У НЕПОВРАТ

Врати ме боже у Неповрат
врати ме боже у Детињство
Врати ме боже из Туге
врати ме боже у Радост

Врати ме на прави пут
на пут кроз румени гај
Јер на овом путу не могу
да се снађем
На пут кроз румени гај!
Ту далеког дана
пропевах весело
ко птичице

Врати ме боже тамо
да видим небо плаво
Врати ме под небо плаво
да видим плави видик

Врати ме из овог времена
у прошлост од јутра и бисера
Врати ме боже тамо
врати ме овог часа

Врати ме у свет пчела
у свет птица и трава
врати ме из свега овог
врати ме у све оно

Врати ме овог часа
врати ме боже тамо
Тамо где је крушка – крушка
а не симбол за пад

Тамо где април обећа да ће доћи
и дође
Тамо где липа каже да ће цветати
и цвета

Тамо где на рачун жбуна
не листа буква
Тамо где листа жбун
као што и жирлиста храст

Фотографије: Мирослав Б. Душанић